О књизи: година / Жива вода мора-океана, света за цео људски род, која је од памтивека давала благослов суживота свему што је долазило у додир њоме се зачас претворио у горко-слани отров, тровајући и убијајући све што је некада дао живот. А становници морских дубина, којих је било небројено, који су хранили читаве народе, умирали су, испливали трбухом на врх и иструлили на површини, и непрекидним ћилимом прекрили море туге. И дебела крда утопљених животиња која су се спокојно товила на приморским ливадама и лешеви птица од малих до великих и набреклих људских тела, све помешано са ђубретом и прљавштином и читавим шумама дрвећа откинутих из земље, измешали су се у невероватном нереду. , ширећи површину мртвих вода новонасталог мора. А обала је у поноћ много дана пешке била посута смрдљивом стрвином. Подводне шуме су умирале и пропадале у суморним дубинама, кипећи на површини смрдљивим, смртоносним гасом. Много десетина генерација, много дана пешице, није било пута до тих вода. Смрдљиви ветрови на мору однели су животе свакога ко је могао да се усуди да у подне крене напред на обале више пута проклетог мора. Дуго су га заборавили они који су овдашње земље сматрали својом колевком. Тако се свет променио преко ноћи, па је једно доба завршило, друго почело.